Knoppix - Linux

Kada običnom čoveku pomenete termin GNU/Linux, prvo što mu na pamet padne jeste: „Ono crno kao DOS, a uz to i ne radi”. Iako u podsvesti slute da to nije baš tako, mnogi nemaju hrabrosti da se upuste u iskušenje zvano instalacija GNU/Linuxa, pogotovo ako su nedovoljno informisani. Da bi to makar malo ispeglali, mnogi programeri slobodnog softvera sklopili su tzv. Live distribucije različitih veličina i mogućnosti. Ove distribucije se odlikuju time što se pokreću s nekog prenosivog medija (floppy, CD ili USB Flash) bez potrebe da se instaliraju na računar, što je prednost, ali je mana što su uglavnom dosta „osakaćene”, to jest zbog raspoloživog prostora ne mogu da zadovolje želje baš svakoga ko ih isproba. Uvek nešto od programa zafali.

Knoppix je baziran na Debian GNU/Linux sistemu i gotovo da predstavlja sinonim za GNU/Linux Live distribucije, kako zbog toga što je pionir takvog distribuiranja GNU/Linux sistema tako i zbog kvalitetnog izbora softvera i inovativnih funkcija poput one za detekciju hardvera pri podizanju sistema. Na ovogodišnjem CeBIT-u (SK 4/2006) predstavljen je Knoppix 5.0 u DVD izdanju. U 3,8 GB smešteno je oko 900 paketa sa preko 2.000 izvršnih datoteka, koji zauzimaju gotovo 10 GB prostora na hard disku. Dakle, kada posle testiranja poželite da kompletan Knoppix instalirate na svoj računar, obezbedite minimum 10 GB slobodnog prostora.





Knoppix 5.0 pokreće kernel 2.6.15 i omogućava odličnu podršku za gotovo sav hardver koji je bio prisutan u test mašini. Kažemo „gotovo sav” jer neke komponente nisu podržane vanilla kernelom.

Po ubacivanju DVD-a u uređaj i pokretanju podizanja sistema s njega, prvo se pojavljuje boot shell u koji je moguće uneti specifične parametre sistema (takozvani cheat codes). U većini slučajeva je dovoljno samo pritisnuti ’Enter’, ali se izborom adekvatnih parametara može popraviti funkcionisanje sistema (npr. prosleđivanjem parametara knoppix dma aktivira se DMA transfer za sve uređaje koji ga podržavaju). Nakon detekcije hardvera i parametara za X server, učitava se podrazumevano grafičko okruženje KDE 3.5.1 (SK 2/2006). U paketu ne dolaze vlasnički drajveri za grafičke karte nVidia (SK 3/2006) i ATI, već se koriste generički iz X.org koji stiže u verziji 6.9.0. X server je na testu podignut u rezoluciji 1024 x 768 sa osvežavanjem na 100 Hz, a zanimljivo je što i scroll na mišu radi bez dodatnog podešavanja. Kako je podrazumevani korisnički nalog knoppix, nema Login sekvence jer se vrši automatska prijava na pomenuti nalog. Splash i pozadinska slika KDE-a obeleženi su Knoppix motivima. Na desktopu nema suvišnih ikonica, već se tu nalaze prečice za sve prepoznate uređaje za skladištenje podataka (optički, magnetni i flash) pa korisnika samo jedan klik mišem na ikonicu deli od njihovog sadržaja. Tu je još ikonica KNOPPIX koja predstavlja link za Knoppix Info stranu na disku. Sa ove stranice se može pozvati PDF knjiga Knowing Knoppix na engleskom jeziku koja će početnike uvesti u rad na Knoppix sistemu.





Na panelu su mesto našli standardni K meni, specijalizovani Knoppix meni, Window list, linkovi za Desktop i Home direktorijum, Konsole, Konqueror, Firefox i OpenOffice.org, a preostali deo panela zauzimaju uobičajene komponente: Desktop Pager, Taskbar, System Tray i Clock. Možemo slobodno reći da prvi pogled na ovakvo okruženje odaje utisak distribucije sa skromnim mogućnostima, ali za Knoppix ipak važi poslovica da „stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju”. Prvi pogled na Knoppix meni otkriva pregršt alata za razna podešavanja sistema. Ukoliko vam ne odgovara što je pri podizanju sistem sam postavio DHCP parametre mreže (u slučaju da ste srećni korisnik kablovskog Neta), iz sekcije Network/Internet ovog menija možete pokrenuti alatku Network card configuration i ručno definisati parametre. Korisnici softverskih/win modema su prepušteni sami sebi (kad ih već mrzi da izdvoje jednomesečni iznos za cigarete i kupe normalan eksterni modem). Sada je pravi trenutak da Knoppixu zavirimo pod haubu.




Od editora ima bukvalno svega – pored standardnih KDE i GNOME uređivača, mogu se koristiti Emacs, LyX, GVim i AbiWord za tekst, a BlueFish, Quanta Plus i NVU za (X)HTML. Ukoliko vas ovakvo okruženje inspiriše da započnete razvoj neke aplikacije, i za to postoje adekvatna rešenja – KDevelop i Eclipse.

Kada je o Internetu reč, Knoppixu kao da ništa ne nedostaje. Za surf su ponuđeni Mozilla Suite, Firefox (dolazi sa preinstaliranom Web Developer ekstenzijom), Konqueror, Epiphany i dillo, od programa za manipulaciju elektronskom poštom KMail, Evolution, Thunderbird i Sylpheed, za ćaskanje sa prijateljima (možda da podelite oduševljenje Knoppixom?) GAIM, Kopete (SK 6/2005) i XChat (SK 7/2005), a za video-konferencije GnomeMeeting. Za napredne korisnike obezbeđeni su KBear, GFTP i Ethereal. Ljubiteljima p2p razmene podataka ponuđeni su MLDonkey server sa KMLDonkey grafičkim klijentom za većinu p2p mreža i BitTorrent (SK 1/2006) za istoimenu mrežu, preko koje smo inače dobavili ovu sjajnu distribuciju.

Slobodno možemo reći da je za grafiku prisutno sve što može da zatreba. Za rastersku je tu neprikosnoveni GIMP (SK 4/2005), za vektore Inkscape (SK 11/2005) i Sodipodi, za 3D modelovanje ponuđen je Blender, a za projektante QCad. Katalogizacija fotografija sa digitalnih aparata prepuštena je digiKamu a o pregledu slika se između ostalih brinu GwenView i GQview (SK 2/2006).

Zvuk je podrazumevano uključen (ALSA je „odmutirana”) pa se odmah može početi sa slušanjem omiljene muzike za vreme upoznavanja novog okruženja, samo treba izabrati neki od ponuđenih audio-plejera – JuK, XMMS, amaroK ili Rhythmbox (SK 4/2006). Nažalost, MPlayera nema, kao ni win32 paketa kodeka, ali se o reprodukciji video-sadržaja brinu odlični Xine, Kaffeine (SK 3/2006) i Helix Player. Pošto je TV tjuner ispravno prepoznat, dovoljno je podesiti xawtv (preporučujemo alatke do kojih se dolazi u Knoppix meniju preko opcija Configure: TV Card), i TV program može zauzeti svoje mesto na ekranu Knoppix desktopa. Nažalost, izgleda da daljinski upravljač ne radi „po defaultu”. Ovo nije sve što se multimedije tiče jer su tu i Audacity za obradu zvuka, a Rosegarden4 i terminatorX za muzičke stvaraoce. Narezivanje sadržaja na optičke medije prepušteno je K3B-u (SK 12/2005).

Kancelarijski korisnici (a i ostali) obradovaće se što u paketu pored KOfficea, Gnumerica i AbiWorda stiže kompletan OpenOffice.org 2.0.1 (SK 10/2005). Ako poželite da pripremite neku knjigu na putu od kuće do posla, Scribus će vam pomoći u tome. A kad to već završite, da biste videli kako vaša PDF knjiga izgleda, upotrebite odlični KPDF.

Ostatak softvera je priča za sebe. Kako je Knoppix zapravo Debian uživo, obezbeđen je Synaptic (SK 4/2006) za održavanje paketa. Fajl menadžeri su standardni za pomenuta grafička okruženja (Konqueror, Nautilus i XFFM), ali su tu i neizostavni MC (SK 3/2004) za konzolu odnosno Krusader (SK 8/2005) za grafička okruženja. Od emulatora se mogu koristiti Boschs i WINE.

Nisu izostavljeni ni paketi za učenje (Edutainment) i zabavu odnosno igranje, što će mlađe obradovati, a stariji će imati čime da se zabave posle napornog rada. Od standardnih KDE i GNOME igara tu su Frozen Bubbles, Falcon Eye, NetHack, Chromium, Planet Penguin Racer (a.k.a. TUX Racer) i druge.

Zbog velike količine dostupnih programa K meni je, i pored dobre organizacije prvog nivoa, pomalo konfuzan zbog toga kako se grana pa će korisniku biti potrebno izvesno vreme da se navikne na mesto na kojem se nalaze potrebni programi ili će one najpotrebnije postaviti na desktop.





Podrazumevani korisnički nalog je „knoppix”, a lozinka za root nalog ne postoji. Administrator se postaje ili jednostavnim pokretanjem naredbe $ su u terminalu ili stavkom Root Shell iz Knoppix menija. Da bi se ostavila lozinka za root nalog (preporučujemo), dovoljno je u Root Shellu pokrenuti # passwd i zadati lozinku ili to učiniti preko odgovarajuće stavke u Knoppix meniju.

Kada je sve testirano i podešeno, moguće je sačuvati sva sistemska podešavanja (na floppy, USB Flash drajv ili neku particiju diska koji se nalazi u računaru) izborom opcije Save KNOPPIX configuration smeštene u podmeniju Configure Knoppix menija. Ako je prisutan USB Flash i nema drugih SCSI uređaja, može se izabrati /mnt/sda1 za snimanje podešavanja. Pri sledećem podizanju sistema sa DVD-a dovoljno je da u boot shellu ukucate knoppix myconfig=/mnt/sda1 i da sva prethodna podešavanja budu učitana. Knoppix 5.0 CeBIT izdanje (o kojem ovoga puta govorimo) ima grešku u skriptu saveconfig pa detektuje samo floppy uređaj. Zato je potrebno da, ukoliko želite da sačuvate podešavanja na uređaj koji nije floppy, popravite ovaj skript pokretanjem sledećih komandi u terminalu:

# su
# cd /usr/sbin
# sed ’s#/mnt#/media#g’ saveconfig>saveconfig.tmp
# mv saveconfig.tmp saveconfig
mv: overwrite ’saveconfig’? (odgovoriti sa „y”)
# chmod 755 saveconfig


Opšti utisak bi najkraće mogao da se opiše ovako: izuzetno brza GNU/Linux distribucija sa istančanim ukusom za baratanje sistemskim resursima, napunjena softverom koji će zadovoljiti korisnike svih afiniteta starosti od 7 do 77 godina, osim ako niste cepidlaka pa vam poneka sitnica zasmeta, ali se i u tom slučaju prisetite da sve to radi „uživo” i da ćete u podešavanju Knoppixa provesti mnogo manje vremena nego sa većinom popularnih „instalirajućih” distribucija.


Izvor

S kim god smo pričali o Linuxu svi ga hvale neizmjerno..posebno što ne postoji niti jedan virus zanjega ..tako kažu.
Samo je bed što je sve oko nas vezano za windowse..a mi smo svi preljeni i neažurni da si nabavljamo sve što na treba da ide uz Linux.

Kikica je napisao/la:

S kim god smo pričali o Linuxu svi ga hvale neizmjerno..posebno što ne postoji niti jedan virus zanjega ..tako kažu.
Samo je bed što je sve oko nas vezano za windowse..a mi smo svi preljeni i neažurni da si nabavljamo sve što na treba da ide uz Linux.

Postoje Kiki ali su veooma reteki, jer je takva konfiguracija operativnog sistema da se virusi teško prave za Linux, a i to što se napravi malo može da naškodi sistemu..

A Knoppix je baš siguran zbog toga zato što se startuje sa compact diska ili DVD-a ili DVD-a i nema veze sa hard diskom..njega slobodno možeš da iskopčaš kad pustiš Knoppix u pogon...


Ima i drugih 'živih distribucija' Linuxa ali ja ovaj izdvajam zato što imam najviše pozitivnih iskustva sa Knoppix-om..