Paulo Koeljo

Paulo Koeljo rođen je 1947. u Rio de Žaneiru. Pre nego što će svoj život potpuno posvetiti književnosti, radio je kao pozorišni režiser i glumac, tekstopisac i novinar.Koeljo je pisao tekstove pesama za mnoge poznate brazilske izvođače, kao što su Elis Režina i Rita Li. Najpoznatija je, međutim, njegova saradnja sa Raulom Seišasom. Među oko 60 njihovih zajedničkih pesmama nalaze se i takvi hitovi kao što su Eu nasci há dez mil anos atrás (Rođen sam pre hiljadu godina), Gita i Al Capone.
Koeljova fasciniranost duhovnim traganjem datira od njegovih hipi dana, kada je putovao svetom učeći o tajnim društvima, istočnjačkim religijama itd.
Godine 1982. Koeljo je objavio svoju prvu knjigu, Arhivi pakla, koja je prošla potpuno nezapaženo. Godine 1983. bio je jedan od koautora Praktičnog priručnika vampirizma, knjige koju je, doduše, kasnije želeo da povuče iz knjižara smatrajući da je “lošeg kvaliteta”. Godine 1986, Paulo Koeljo obavio je hodočašće u Santjago de Kompostelu, o čemu će kasnije pisati u knjizi Dnevnik jednog čarobnjaka.Naredne godine Koeljo je objavio Alhemičara. Spočetka slaba prodaja navela je njegovog prvog izdavača da od knjige odustane, no s vremenom ovaj roman će postati jedan od najvećih bestselera brazilske književnosti svih vremena.

Pored toga, Koeljo je objavio i romane Brida (1990), Valkirije (1992), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (1994), knjigu izabranih kolumni iz brazilskog lista «Folja de Sao Paulo» pod naslovom Maktub (1994), knjigu izabranih odlomaka pod naslovom Fraze (1995), romane Peta gora (1996), Priručnik za ratnika svetlosti (1997), Veronika je odlučila da umre (1998), Đavo i gospođica Prim (2000), izbor pripovesti iz narodnog predanja pod naslovom Priče za roditelje, decu i unuke (2001), Jedanaest minuta (2003), Zahir (2005) i Veštica iz Portobela (2006). Pored toga, Koeljo je adaptirao Dar Henrija Dramonda i Ljubavna pisma jednog proroka Halila Džubrana.

Koeljove knjige do sada su prodate u ukupno 75 miliona primeraka, a prema časopisu Publishing Trends Koeljo je sa romanom Jedanaest minuta bio najprodavaniji autor na svetu 2003. – iako roman još nije bio pušten u prodaju u Sjedinjenim državama, Japanu i deset drugih zemalja!Prema istom časopisu, Alhemičar je 2003. bio šesti na svetskoj listi najprodavanijih knjiga. Roman Jedanaest minuta bio je najprodavanija knjiga svuda osim u Engleskoj, gde je zauzimao drugo mesto. Zahir, objavljen 2005, bio je prema ovom časopisu treći na listama bestselera, iza Da Vinčijevog koda i Anđela i demona Dena Brauna.Alhemičar predstavlja jedan od najznačajnijih književnih fenomena 20. veka. Roman je zauzeo prvo mesto na listama bestselera u osamnaest zemalja, i dosad je prodat u trideset miliona primeraka.Alhemičara su hvalile različite ličnosti, od nobelovca Kenzabura Oea do pevačice Madone, kojoj je to jedna od omiljenih knjiga. Inspirisao je brojne projekte, poput mjuzikla u Japanu ili pozorišnih komada u Francuskoj, Belgiji, SAD-u, Turskoj, Italiji i Švajcarskoj. Komponovane su dve simfonije (u Italiji i SAD-u) tematski zasnovane na ovom romanu, a čuveni francuski crtač Mebius (autor konceptualnog dizajna za filmove Peti element i Slepi putnik) ga je ilustrovao.

Koeljove knjige prevedene su na 66 jezika i objavljene u preko 150 zemalja.
Paulo Koeljo je:
• Član Upravnog odbora Instituta za mir “Šimon Peres”
• Specijalni savetnik UNESCO-a za „Međukulturni dijalog i duhovne konvergencije“
• Član Upravnog odbora Fondacije “Švab” za društveno preduzetništvo
• Član Brazilske akademije književnosti
Značajne nagrade i priznanja
• Nagrada udruženja knjižara (Meksiko, 2006)
• Nagrada Alava u srcu (Španija, 2006)
• Krst za zasluge Žuselina Kubičeka (Brazil, 2006)
• Nagrada Vilbur (SAD, 2006)
• Književna nagrada Kiklop za Zahir u kategoriji „Hit godine“ (Hrvatska, 2006)
• Međunarodna autorska nagrada Direkt grupe (Nemačka, 2005)
• Zlatno pero (Nemačka, 2005)
• Priznanje grada Budimpešte (Mađarska, 2005)
• Orden časti Ukrajine (Ukrajina, 2004)
• Orden svete Sofije za naučni i kulturni doprinos (Ukrajina, 2004)
• Nagrada Nilsen za roman Alhemičar (Velika Britanija, 2004)
• Nagrada Ex libris za Jedanaest minuta (Srbija, 2004)
• Međunarodna nagrada Korina za književnu prozu (Nemačka, 2002)
• Planetarna nagrada za umetnost Budimpeštanskog kluba kao priznanje za celokupno književno delo (Nemačka, 2002)
• Bambi (Nemačka, 2001)
• Dvadeset treća međunarodna nagrada Italije (2001)
• Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska, 2000)
• Vitez Legije časti (Francuska, 1999)
• Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999)
• Zlatna medalja Galicije (Španija, 1999)
• Finalista konkursa za Međunarodnu književnu nagradu IMPAC (Irska, 1997 i 2000)
• Orden Rio Branko (Brazil, 1998)
• Zlatni bestseler (Jugoslavija, 95, 96, 97, 98, 99, 2000, 2001 i 2003; SCG 2003, 2004 i 2005)
• Superdobitnik književne nagrade Grincane Kavur (Italija, 1996)
• Međunarodna nagrada Flajano (Italija, 1996)
• Vitez umetnosti i književnosti (Francuska, 1996)
• Velika književna nagrada časopisa El (Francuska, 1995).

Paulo Koeljo ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao autor koji je potpisao najviše primeraka svojih knjiga u različitim izdanjima (9. oktobra 2003, na Sajmu knjiga u Frankfurtu).Norveška opština Arendal podelila je po primerak Alhemičara svim opštinskim službenicima, s ciljem da kod njih podstakne novi način razmišljanja.Na mnogim masters studijama iz poslovnog menadžmenta, npr. na Poslovnoj školi Univerziteta u Čikagu, studentima se preporučuje čitanje Alhemičara. Ovaj roman koristi se i u školama u Francuskoj, Italiji, Portugaliji, Brazilu, Tajvanu, SAD-u, Španiji itd.
Ilustrovano izdanje Alhemičara, delo strip crtača Mebijusa, već je objavljeno u mnogim zemljama.Roman Alhemičar prihvaćen je kao lektira u školama u preko trideset zemalja, pri čemu su pripremljena specijalna izdanja za učenike.
Paulo Koeljo uspeo je da se nađe na listama bestselera u Francuskoj, Brazilu, Poljskoj, Švajcarskoj, Argentini, Grčkoj, Hrvatskoj i Rusiji sa po tri naslova odjednom.
Papa Jovan Pavle II primio je Koelja u Vatikanu 1998.
Svetski ekonomski forum dodelio je Koelju svoje najznačajnije priznanje, nagradu Kristal. Koeljo piše nedeljnu kolumnu u brazilskom dnevnom listu O Globo i u nekoliko drugih novina iz raznih krajeva sveta.
Marta 2000. francuska vlada dodelila je Koelju najprestižnije francusko priznanje, titulu Viteza Legije časti. U januaru 2001. Koeljo je postao član upravnog odbora Fondacije Švab za društveno preduzetništvo, organizacije koja podržava projekte za unapređenje društva.

O životu Paula Koelja već su prikazani dokumentarni filmovi na više televizija: irskoj (Sedam dana – Putovanje sa Paulom Koeljom), japanskoj (Put za Kumano u februaru, Put za Santjago u septembru 2006.), kanalu People & Arts (Paulo Koeljo, alhemičar reči), televiziji A&E Mundo, TV Prima i drugim.
Paulo Koeljo sada ima piće nazvano njegovim imenom: toplu čokoladu sa narančom. U pitanju je posebna počast koju mu je ukazao bar hotela Le Bristol u Parizu, koji je mesto radnje pojedinih delova njegovog romana Zahir.
Period od marta do juna 2006. Paulo Koeljo je proveo na putovanju, obeležavajući tako dvadesetogodišnjicu svog hodočašća u Santjago de Kompostelu 1986. U nekim od gradova kroz koje je prolazio nenajavljeno je organizovao potpisivanje knjiga – javnost je bivala obaveštena samo dan unapred - kako bi imao priliku da se sretne sa svojim čitaocima. Tokom devedeset dana hodočašća pisac je obišao svet, putujući, između ostalog, čuvenom Transsibirskom železnicom do Vladivostoka. U to je vreme pokrenuo blog nazvan Slediti put, kako bi mogao da deli utiske sa svojim čitaocima.
Godine 2006. Koeljo je objavio knjigu pod naslovom Budi kao reka koja teče, zbirku priča, razmišljanja i ideja zasnovanu na njegovim nedeljnim kolumnama. U većini zemalja ova knjiga će se pojaviti tek 2008, budući da je njegov novi roman Veštica iz Portobela širom sveta pušten u prodaju 2007.

*DNEVNIK JEDNOG ČAROBNJAKA*

Uzbudljiva priča o hodocašcu Paula Koelja Putem za Santjago, srednjovekovnim putem koji počinje u Pirinejima i vodi preko severa Španije do katedrale Svetog Jakova. Iskustvo ovog hodocašca ostvarenog 1986. godine bilo mu je inspiracija za priču prepunu pustolovina, koja je, u isto vreme, fascinantna parabola o potrebi pronalaženja sopstvenog puta u životu. Na kraju, Koeljo nas dovodi do zaključka da se „čudesno uvek nalazi na putu običih ljudi“.
Stigao sam juče u grad autobusom koji redovno saobraca izmedu Pedrafite - blizu Sebreira - i Kompostele. Za četiri sata prešli smo sto pedeset kilometara koji dele ta dva grada, a ja sam se sećao pešacenja sa Petrusom - ponekad bi nam bile potrebne i čitave dve nedelje da prevalimo istu toliku razdaljinu. Uskoro ću da izađem i da položim na grob svetog Jakova sliku Naše Gospe od Prikazanja na postolju od školjki. Onda ću se prvim avionom vratiti u Brazil gde me čeka mnogo posla. Setio sam se da mi je Petrus jednom prilikom rekao da je celo svoje iskustvo sažeo i izrazio na jednoj slici. Tada mi je palo na um da i ja napišem knjigu o onome što sam doživeo...
- Paulo Koeljo
Dnevnik jednog čarobnjaka zauzima ključno mesto u stvaralaštvu Paula Koelja. Ne samo zato što je to prvi roman u nizu njegovih značajnih dela, posle koga je usledio svetski bestseler Alhemičar, vec i zbog načina na koji nam jasno predstavlja humanost Koeljove filozofije i dubinu njegovih istraživanja.
Čudesno se uvek nalazi na putu običnih ljudi!

*ALHEMIČAR*

Knjiga je prevedena na 56 jezika, prodato je više od 20 miliona primeraka, i ljudi su počeli da pitaju: u čemu je tajna takvog uspeha?
Jedini pravi odgovor je sledeći: ne znam. Znam samo da kao pastir Santiago svako treba da bude svestan svoje Lične Legende. Šta je Lična Legenda? To je blagoslov, put koji je Bog ovde na zemlji izabrao za vas. Kada čovek radi ono što ga ispunjava sledi svoju Legendu. Dešava se da nemaju svi hrabrosti da se suoče sa sopstvenim snovima.
A zašto se ljudi ne suočavaju sa svojim snovima?
Postoje četiri stvari koje ih u tome sprečavaju. Prvo: čovek od detinjstva sluša da je ono što želi u životu zapravo nemoguće. Odrasta s tim saznanjem, i kako godine prolaze akumulira u sebi predrasude, strahove, krivice. Dolazi trenutak kad mu Lična Legenda biva do te mere zatrpana u duši da više ne može ni da je vidi. A ipak je tu.
Ako ima hrabrosti da otkopa svoje snove, suočava se sa sledećom preprekom: ljubavlju. Mada tačno zna šta želi da uradi, strahuje da bi, ako bude oslobodio i sledio svoje snove, mogao da povredi ljude oko sebe. Ne shvata da je ljubav čudesan podsticaj, a ne nešto što ga sprečava da ide dalje. Ne shvata da su oni koji mu istinski žele dobro, koji ga ohrabruju na putu ka sreći, spremni da ga slede u tom poduhvatu.
Kad prihvati da je ljubav pokretač, čovek dolazi do treće prepreke: straha od poraza na koje će nailaziti na svom putu. Čovek koji se bori za svoj san, pati mnogo više kad nešto ne ide kako treba, jer nema ono famozno opravdanje: »Pa, ja to u stvari nisam ni hteo...« On želi, zna da čini sve, ali zna i da je put Lične Legende težak koliko i svaki drugi put – s tim što je na ovom njegovo srce. Dakle, ratnik svetlosti mora da bude spreman, da bude strpljiv u teškim trenucima i da zna da Vaseljena radi u njegovu korist, čak i kada toga nije svestan.
Pitam se: Da li su porazi neophodni?
Neophodni ili ne, dogadjaju se. Kad čovek počinje da se bori za svoje snove nema iskustvo i pravi mnoge greške. Medjutim, tajna života je da se pada sedam, a podiže osam puta.
Ali, zašto je važno da živimo Ličnu Legendu ako ćemo zbog toga patiti više od drugih?
Jer ćemo, kad prevazidjemo poraze – a uvek ih prevazilazimo – osećati mnogo više zadovoljstva i samopouzdanja. U tišini svog srca znamo da smo dostojni čuda života. Svaki dan, svaki sat je deo Dobre Borbe. Patnja, silna i neočekivana, prolazi mnogo brže nego patnja koja nam se čini podnošljivom: ona traje godinama i izjeda našu dušu a da ne shvatamo šta nam se dešava – sve do dana kada više ne možemo da se oslobodimo gorčine koja nas prati do kraja života.
Kad otkrije svoj san, upotrebi sile ljubavi da ga osnaži, proživevši mnogo godina s ožiljcima, čovek , u jednom trenu, shvati da je ono što je oduvek želeo tu, spremno da mu se pruži možda već sledećeg dana. Tada dolazi do četvrte prepreke: straha od ostvarenja sna za koji se borio čitavog života.
Oskar Vajld je govorio »ljudi uvek uništavaju ono što najviše vole«. Istina je. Mogućnost da jednostavno dostigne ono što želi ispunjava dušu običnog čoveka krivicom. Gledajući oko sebe shvata da mnogi nisu uspeli i tada pomisli da možda ni on ne zaslužuje. Zaboravlja sve što je uspeo da prevazidje, sve svoje patnje, sve čega se odricao da bi dotle stigao. Poznajem mnoge koji su kad im je Lična Legenda već bila nadohvat ruke, učinili niz gluposti zbog kojih nisu došli do cilja iako im je nedostajao samo jedan korak.
Ovo je najopsanija prepreka jer je obavijena aurom svetosti: odricanje od radosti i pobede. Ali ako čovek shvati da je dostojan onoga za šta se toliko borio, pretvara se u Božji instrument, pomaže Duši Sveta i shvata zašto je ovde.

*NA OBALI REKE PJEDRE SEDELA SAM I PLAKALA*

Roman Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, uzvišena i jednostavna ljubavna priča, takođe je svetski bestseler. Pilar i njen saputnik su se upoznali u detinjstvu, udaljili se u mladosti i ponovo se sreli 11 godina kasnije.
Ona, žena koju je život naučio da bude jaka i da se ne prepušta osećanjima. On, čovek koji poseduje dar da isceljuje druge i da u religiji traži rešenje svojih unutrašnjih sukoba. Ponovo se sjedinjuju u težnji da slede svoje snove. Da bi to postigli, moraju da prevaziđu mnoge prepreke: strah od predavanja, osećanje krivice, predrasude.
Na poetičan način Paulo Koeljo pripoveda o ljubavi kojom se uranja u najdublje misterije života. tumači ne kao bekstvo, nego kao način spoznaje skrivene realnosti.

*PETA GORA*

Peta gora je priča o čoveku sukobljenom sa moćnim silama svog vremena. U IX veku pre Hrista, Bog naređuje proroku Iliji da napusti Izrailj.
Put ga vodi u Sareptu, mali grad u Libanu, u kome se susreće sa jednom novom kulturom upravo u vreme kada njegovim stanovnicima preti najezda Asiraca. U starom svetu koji potresaju verski fanatizmi i vladavina tradicija, mladi prorok biva zahvaćen vihorom događaja koji ga na kraju navode da se konfrontira i sa samim Bogom.
U kojoj meri možemo upravljati svojom sudbinom i šta da činimo kada neminovnost iskrsne na našem putu? Odgovor.

*PRIRUČNIK ZA RATNIKA SVETLOSTI*

"Prvo: Bog je žrtvovanje. Patimo u ovom životu i bićemo srećni u budućem.
Drugo: ko se zabavlja taj je dete. Živimo u neprestanoj napetosti.
Treće: drugi znaju šta je za nas najbolje, jer imaju više iskustva.
Četvrto: naša je dužnost da druge usrećimo. Treba da im činimo po volji, čak i ako to podrazumeva velika odricanja.
Peto: ne treba piti iz pehara sreće, jer nam se to može osladiti - a nećemo ga uvek imati u rukama.
Šesto: treba prihvatiti sve kazne. Svi smo mi grešnici.
Sedmo: strah je najbolji stražar - nećemo se izlagati opasnostima.
Ovo su zapovesti kojih nijedan ratnik svetlosti ne može da se pridržava."

*VERONIKA JE ODLUČILA DA UMRE*

Veronika ima iste snove i želje kao i svi mladi bilo gde u svetu. Ima normalan posao, živi u malom stanu, slobodno vreme provodi u kafeima i upoznaje zgodne momke, a sa nekima od njih uspostavlja i prolazne veze. Ipak, Veronika nije srećna. Nešto joj nedostaje. I tako, 11. novembra 1997, Veronika je odlučila da umre.
Mašta i snovi. Ljubav i ludilo. Žudnja i smrt. Dok se kreće prema smrti, Veronika shvata da se svaki trenutak postojanja sastoji od izbora: ili da živimo, ili da odustanemo od svega. Veronika stiče iskustvo novih zadovoljstava i otkriva da u životu uvek postoji neki smisao. Ali vreme ističe. Veronika je odlučila da umre, i sad nema povratka.

*ĐAVO I GOSPOĐICA PRIM*

Roman Đavo i gospođica Prim blistava je parabola o borbi koja se vodi u čoveku između tame i svetlosti, razmišljanje o slobodi (koju imamo u svakom trenutku) da izaberemo svoj put.
Izolovana u planinskoj oblasti, polunapuštena varoš Viskos broji 281 stanovnika, pretežno postarije ljude, pripadnike poslednje generacije zemljoradnika i pastira koji žive u pomalo vanvremenskom svetu. U varošicu jednog dana stiže zagonetni stranac, u pratnji đavola. U najmanju ruku, to je uverenje stare Berte, udovice koja komunicira sa duhom svog preminulog muža i od njega dobija nagoveštaje o budućim događajima.
Posredstvom gospođice Prim, kelnerice u jedinom varoškom hotelu, on upućuje meštanima stravičan izazov: ako ubiju jednog od njih, biće nagrađeni trezorom zlatnih poluga koje bi im omogućile da obnove minulu slavnu prošlost. Hoće li gospođica Prim, mlada žena gonjena željom da promeni svoj život, postati bezobzirni strančev saučesnik? Da li će meštani Viskosa podleći iskušenju i odrediti žrtveno jagnje? I, s druge strane, da li stranac zaista očekuje da će Zlo prevladati nad Dobrom?

*JEDANAEST MINUTA*

Junakinja Marija dolazi iz severoistočnog Brazila. Njenu mladost obeležile su mnoge patnje. Prelepa mlada žena koja je mogla lako da se uda, nikako nije želela to da učini pre nego što ostvari svoj san: da vidi Rio de Ženeiro.
štedela je dve godine i otputovala u čuveni grad. Na plaži Kopakabana privlači pažnju jednog švajcarskog biznismena, koji joj obećava da će od nje napraviti zvezdu i nagovara je da zajedno otputuju u Evropu. Uvek spremna na rizik, uz blagoslov svoje porodice, Marija se seli u Ženevu, sa prethodno potpisanim ugovorom u rukama. Da ga je pažljivije pročitala primetila bi i jedan dodatak, kojim se obavezuje da radi za minimalnu nadnicu u noćnom klubu. Ubrzo potom postaje prostitutka.
Sledeći put mnogih drugih žena, Marija prebrzo odrasta udaljavajući se sve više od svojih snova o sreći. Tokom godine u kojoj je Marija - prodavala svoje vreme, bez mogućnosti da ga otkupi - postaje praktična i realna, imuna na nadanje, usredsređena na realnost. Raskrstivši sa svojim snovima iz mladosti, počinje da skuplja novac za farmu u Brazilu. Svoje telo doživljava kao jedino sredstvo koje će joj omogućiti da ostvari svoj cilj.
Paralelno sa pričom teče i sadržaj Marijinog dnevnika, u koji beleži svoje doživljaje ovog teškog perioda.
„Moja knjiga ne pretenduje da bude neka vrsta studije o prostituciji“, kaže Koeljo. „Pokušao sam u potpunosti da izbegnem bilo kakve osude izbora koje čini glavna junakinja. Ono što me zapravo interesuje jesu različiti načini na koje ljudi prilaze seksu i ljubavi“.

*ZAHIR*

Pripovedač romana Zahir je pisac svetskih bestselera koji živi u Francuskoj i uživa u svim privilegijama koje mu slava i novac donose. Njegova supruga Ester, sa kojom je deset godina u braku, je ratni izveštač koja uprkos svom profesionalnom uspehu i nesputanosti konvencionalnim brakom upada u tešku krizu. Kada nestaje sa svojim prijateljem Mihailom, koji joj je možda i ljubavnik, vlasti saslušavaju pripovedača: da li je Ester kidnapovana, ubijena, ili je jednostavno pobegla od braka koji je nije ispunjavao. Narator nema ni jedan odgovor, ali sam sebi postavlja brojna pitanja. Jednog dana, pojavljuje se Mihail, čovek sa kojim je Ester poslednji put viđena, i obećava da će mu vratiti ženu.
Putovanje vodi pripovedača od glamura Pariza do Kazahstana, zemlje u kojoj je Mihail rođen, zemlje tragične istorije, ali bogatog duhovnog zaveštanja, i tu dolazi do iznenađujućih samospoznaja.
Zahir je očaravajuća priča o putovanju, opsednutosti izgubljenom ljubavlju, odnosima u braku, slobodi i ličnim ambicijama.

*VEŠTICA IZ PORTOBELA*

Vestica iz Portobela predstavlja nešto sasvim drugačije od onoga što je Koeljo do sada napisao. To je, između ostalog, ostvareno potpuno drugađijim proznim narativom, jer o glavnoj junakinji govore brojne ličnosti različite po uzrastu, nacionalnosti, obrazovanju, koji na najrazličitiji način osvetljavaju portret glavne junakinje. Na taj način Koeljo postiže nesvakidašnju dinamiku pripovedanja, a i ekspresivan i živ portret glavne junakinje. Stvara se jedna dokumentaristička priča mozaičke strukture, sa elementima enigmatične fabule, a čitalac na momente i sam postaje detektiv, uhoda koji pokušava da otkrije stvarni svet glavne junakinje Atene.
Kuriozitet je u tome da o njoj govore kako oni koji je poznaju, tako i oni koji je nikada nisu videli, tako da se junakinja s jedne strane otkriva, a sa druge skriva. Igra postaje dvostruka - stvarnost postaje iluzija, a iluzija stvarnost te i Atenin portret postaje zagonetan, tajanstven, a poruka nije više nedvosmislena i jasna nego otvorena i višeznačna.
Atena je želela da bude zena XXII veka. Da li je platila cenu? Svakako. Ali bi cena bila još viša da je obuzdavala svoju neobuzdanu prirodu. Biti daleko od anonimne gomile svakako zahteva žrtvu. Svi junaci prethodnih proznih ostvarenja Paula Koelja su savladavali različita iskučenja isključivo kao pobednici. Atena je prva koja na neki način nosi primesu tragičnog junaka.
Atena ima neobičan prirodni dar. Usvojila ju je bogata libanska porodica. Kada u njihovoj zemlji izbija rat koji je ona predvidela, sa ovom porodicom nastavlja život u Londonu. Na univerzitetu upoznaje onoga koji će biti otac njenog deteta. Dva mlada bića premošćuju prepreke i stupaju u brak, uprkos protivljenju njihovih porodica. Ali njihov brak ne opstaje dugo suočen sa izazovima modernog života.
Pošto je i sama postala majka, Atena ne može sebe da spreči da misli na osobu koja je nju dovela na svet, i kreće u Rumuniju u potragu za njom. Ona je Ciganka i zove se Lilijan.
Atena želi da razume kako ju je njena majka mogla napustiti. Ono što će otkriti za vreme ovog putovanja promeniće tok njenog života i života njene okoline.
Tako je rođena ona koju će uskoro nazvati veštica iz Portobela koja će, rizikujući da doživi vlastiti gubitak, staviti sve svoje neobične moći u služenje drugima.