Hemijski elementi - (Obaveštenje)

Krećemo od Vodonika.
Svako ko je raspoložen može da se nastavlja po redosledu Periodnog Sistema Elemenata i dodaje sledeće elemente.


Vodonik (H, lat. hydrogenium nastao od latinskog stvaralac vode) je najlakši hemijski element.

Sastoji se od jednog protona i jednog elektrona.

Iako je vodonik najzastupljeniji element u vasioni, na Zemlji se javlja u malim količinama (0,9% u gornjim slojevima), uglavnom u obliku hemijskih jedinjenja (voda).

On ulazi u sastav mnogih bitnih jedinjenja: vode, kiselina, baza i u većinu organskih jedinjenja. Zbog toga je on biogeni element.



Vodonik je prvi u laboratoriji proizveo Teofrat Bombast fon Hoenhajm mešanjem metala i kiseline, ali on nije bio svestan da je eksplozivan gas koji je dobio bio vodonik. Zvanično vodonik je otkrio 1766. godine Henri Kevendiš.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Helijum (He, latinski helium) - je drugi hemijski
element po lakoći, odmah poslije vodonika. Također je drugi po rasprostranjenosti u svemiru, ali na Zemlji se javlja samo u tragovima (4 ×
10^-7% u gornjim slojevima Zemlje). Helijum se na Zemlji uglavnom
javlja u atmosferi.(5,2 ×
10^-4% u vazduhu). U litosferi helijum se također javlja, ali u veoma
malim količinama. Praktično sav helijum koji je postojao na Zemlji nije mogao da
gradi jedinjenja sa drugim elementima pa je zbog male mase napustio atmosferu
Zemlje.

Litijum (grčki lithos, kamen), oznaka Li, najlakši od svih poznatih metala, redni broj 3 u periodnom sistemu elemenata, atomske težine 6,94, specifične težine 0,534 (pri 20 °C), predstavlja smjesu dva izotopa:

* 7Li (92,6%) i
* 6Li (7,4%)

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,0018 %.

Litijum se dobija elektrolizom otopljenog litijum-hlorida. U čistom stanju i u odsustvu vazduha, ima srebrnastometalni sjaj, topi se na 180,54 °C a ključa na 1342 °C. U dodiru sa vazduhom je stabilniji od ostalih alkalnih metala i prevlači se litijum-nitridom. S kiselinama gradi jednovalentne soli. Litijum-hidrid nastaje direktno iz elemenata, a litijum-oksid sagorjevanjem metala u struji čistog kiseonika. Litijumhidroksid je sličan alkalnim hidroksidima, samo je otopina slabija i teže se otapa u vodi. Litijumhlorid kristalizira s dva molekule vode i otapa se u alkoholu, acetonu, piridinu i drugim organskim otapalima.

Berilijum (Be, latinski - beryllium) je hemijski element, metal IIA grupe. Pronađen je 1797. (Fridrich Wöhler), ali je u elementarnom stanju dobijen tek 1827. godine. To je relativno redak element, koji se u prirodi najčešće pronalazi u obliku berila tj. berilijumaluminijumsilikata, 3BeO•Al2O3•6SiO2, a u elementarnom stanju obično se dobija elektrolizom rastopa svojih soli (BeCl2): BeCl2 → Ve(s)+Cl2(g).

To je srebrnastobeo, tvrd metal, koji je znatno lakši i elastičniji od aluminijuma sa kojim ipak ispoljava niz zajedničkih hemijskih osobina. Tako berilijum pokazuje amfoterni karakter, jer se rastvara kako u jakim kiselinama, tako i u jakim bazama stvarajući odgovarajuće soli, po čemu se razlikuje od ostalih zemnoalkalnih metala, koji ovu osobinu ne pokazuju. Sa vodom elementarni berilijum uopšte ne reaguje, međutim većina njegovih soli lako se rastvara u vodi već na sobnoj temperaturi, dajući joj sladak, pomalo opor ukus. Inače, berilijum se lako oksiduje, ali je stabilan na vazduhu jer ga od dalje oksidacije i korozije štiti tanak sloj berilijumoksida, BeO: 2Be+O2 → 2BeO.

Oksidi berilijuma su vrlo teško topljive, bele, praškaste materije koje se rastvaraju i u kiselinama i u bazama. Berilijumoksid ulazi ponekad u sastav zubarskog cementa i upotrebljava se kao katalizator pri sintezama pojedinih organskih materija (uglavnom estara). Berilijumoksid reaguje i sa vodom, pri čemu gradi berilijumhidroksid, Ve(ON)2, uz primetno izdvajanje toplote: BeO+H2O → Ve(OH)2+Q .

Međutim, sam beli amorfni hidroksid berilijuma veoma slabo se rastvara u vodi, a veoma dobro u zasićenom rastvoru NaHCO3, za razliku od Al(ON) 3, što se koristi za izdvajanje Ve od Al prilikom prerade berilijumaluminijumsilikata.


Berilijum je, kao pripadnik IIa grupe, veoma reaktivan i gradi veliki broj jedinjenja koja pronalaze različite primene. Tako npr. berilijum veoma lako reaguje sa halogenim elementima: Ve+H2 → VeH2, uz građenje halogenida koji su bezbojni i veoma lako rastvorljivi u vodi, a najčešće se izdvajaju iz rastvora u obliku kristalohidrata: VeH2•4N2O. Berilijum takođe može da gradi i nitrate: 2Be+2HNO3 → 2Be(NO)3+H2, koji se lako rastvaraju ne samo u vodi nego i u alkoholu. Sa vodom ovi nitrati kristališu obično u obliku: Ve(NO3)2•ZN2O, a pri zagrevanju se lako anhidruju i zatim prelaze u odgovarajuće okside. Inače berilijum gradi i sulfate u obliku kristalohidrata: BeCO4•4N2O, zatim karbonate, BeCO3, i čitav niz drugih jedinjenja. Upotreba berilijuma u savremenoj tehnici je raznovrsna. Metalni berilijum se dodaje raznim legurama, kojima pridaje važne fizičke i mehaničke osobine: poboljšava se tvrdoća, elastičnost, jačina i otpornost na koroziju. Takve su njegove legure sa bakrom, aluminijumom, niklom, gvožđem itd. Značajna je osobina berilijuma da lako propušta rendgenske zrake i zato se upotrebljava u obliku tankih pločica kao materijal za "prozore" na rendgenskim cevima kroz koje izlaze rendgenski zraci. Berilijum se upotrebljava i u nuklearnoj tehnologiji. Tako npr. služi u atomskim reaktorima kao modelator za usporavanje neutrona koji se oslobađaju u reakcijama fisije. Berilijumove soli su komponente svetlećih smeša - luminofora sa visokim svetlotehničkim osobinama. Prozračni primerci berilijuma, obojeni raznim primesama, upotrebljavaju se i kao drago kamenje: smaragd (zelen), akvamarin (plav) itd. i vrlo su retki i skupi.


Berilijumova ruda:





Izvor

Bor

Atomski broj:5
Skupina:13
Perioda:2
Elektronska konfiguracija:[He] 2s² 2p¹
Oksidacijski broj:+3
Elektronegativnost:2.04
Atomski radijus / pm:79.5
Relativna atomska masa:10.811 ± 0.007


Spojevi bora su poznati već tisućama godina a sam element su 1808. godine, otkrili Sir Humphry Davy (GB) i neovisno o njemu Joseph-Louis Gay-Lussac i Louis-Jaques Thénard (FR). Ime mu dolazi od arapskog naziva buraq koji se koristio za boraks (Na2B4O7*10H2O). To je polumetal s unikatnom kemijom i nomenklaturom spojeva. Amorfni bor je tamni prah i za razliku od kristalnog, prilično je reaktivan. Zagrijan na zraku sam se zapali. Kristalni bor je izvanredno tvrd i kemijski je inertan. Ne reagira s kisikom, vodom, lužinama a od kiselina reagira samo s vrućom koncentriranom nitratnom i sulfatnom kiselinom. S većinom metala stvara boride. Bor se rijetko nalazi u većim količinama, najčešće u obliku boraksa (Na2[B4O5(OH)4]*8H2O), kernita (Na2B4O7*4H2O) ili kolemanita (Ca[B3O4(OH)3]*H2O). Najviše se upotrebljava u proizvodnji stakla (borsilikatno staklo), keramike i sredstava za čišćenje.KRISTALOGRAFSKI PODACI


Kristalna struktura:

romboedarska
Dimenzije jedinične ćelije / pm:

a=506.7, α=58°4'
Prostorna grupa:

R3m


FIZIKALNA SVOJSTVA

Gustoća / g dm^-3:2340 (beta, 293 K)
Molarni volumen / cm³mol^-1:4.62 (beta, 293 K)
Električna otpornost / μΩcm:1.8E+12 (20 °C)TOPLINSKA SVOJSTVA

Toplinska vodljivost / W m^-1K^-1:27
Temperatura taljenja / °C:2075
Temperatura vrenja / °C:4000
Toplina taljenja / kJ mol^-1:22.2
Toplina isparavanja / kJ mol^-1:504.5
Toplina atomiziranja / kJ mol^-1:557.64ENERGIJA IONIZACIJE

1. energija ionizacije / kJ mol^-1:800.64
2. energija ionizacije / kJ mol^-1:2427.09
3. energija ionizacije / kJ mol^-1:3659.78RASPROSTRANJENOST ELEMENTA

u atmosferi / ppm:-
u Zemljinoj kori / ppm:10
u oceanima / ppm:4.8IZOTOPI
IzotopRelativna atomska masaMaseni udio (%)

¹⁰B10.0129370(3)19.9(2)
¹¹B11.0093055(5)80.1(2)






izvor