Frustracija i izvori frustracije

Ljudi obično ne zadovoljavaju lako svoje motive. U toku čitavog života oni često dolaze u situacije u kojima ne mogu u potpunosti zadovoljiti svoje motive, ili ne mogu uopšte da ih zadovolje. U takvim situacijama moraju se ulagati posebni napori i preduzimati različiti postupci da bi se savladale smetnje koje su se isprečile zadovoljenju njihovih motiva. O ponašanju ljudi u takvim situacijama govorimo kao o prilagođavanju. Manje smetnje i manje prepreke se relativno lako savlađuju, ali kad naiđu teže onda dolazi do frustracije i do različitih posledica frustracije.

Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje, zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom. Njude možemo razlikovati prema tome da li su više ili manje otporni prema neuspehu. Otpornost prema neuspehu oznađčava se u psihologiji frustracionom tolerancijom ( podnošenje, tolerisanje frustracije ). Do frustracije može doći iz više uzroka, ako su se pojavile neke objektivne fizičke prepreke ili barijere npr. Gladni smo a nema hrane da zadovoljimo glad, ovo su objektivne barijere. Smetnje mogu biti i socijalne prirode koje se pojavljuju kad ljudi ili njihova shvatanja postanu prepreka ostvarenju naših motiva npr. Kada roditelji ne dopuštaju udaju za mladića za kojeg se ćerka želi udati. Uzrok frustracije može biti i u samoj ličnosti, kada osoba sebi zada ciljeve a nije sposobna da ih ostvari. Uzroci takođe mogu biti i sukobi različitih motiva u čoveku tj. Konflikti.

Reagovanje na frustracije

Na frustracije i na konflikte možemo dvojako nreagovati: realistički i nerealistički. Realistički način reagovanja imamo kada neko ko je naišao na prepreku u ostvarenju određenog cilja ponovo pokušava, ulažući ovog puta veći napor. O nerealističkom reagovanju na frustraciju govorimo onda kad situaciju koja je izazvala frustraciju pokušavamo da rešimo na taj način što tražimo različite načine da pred sobom prikrijemo neuspeh u ostvarenju određenih ciljeva, falsifikujemo pravo stanje i sebi i drugima i na taj način skrivamo doživljeni neuspeh. Ovakva frustracija ima negativne posledice.

Posledice frustracije

Frustracije vrlo često imaju pozitivan efekat. Svaki čovek u nastojanju da ostvari svoje ciljeve nailazi na oderđene prepreke i smetnje, ali one ne moraju uvek da dovedu do neuspeha u aktivnosti ni do drugih negativnih posledica. One često mogu da koriste razvoju ličnosti, jer prisiljavaju pojedinca da pažljivo oceni zadatak, da traži najpogodniji način kako će ga rešiti. Zato se može reći da frustracije predstavljaju uslov za razvijanje različitih pozitivnih osobina čoveka, on razvija svoje sposobnosti te upornost u ostvarivanju ciljeva.

Ja si ne postavljam prevelike ciljeve..treba znati koliko si velike možemo posatviti..a možda sam i pasivna previše i ne želim previše uzvodno..