Jednom dok sam još radila moja je mama obečala mom ujaku da ću ja njemu bez problema to odraditi. I tako mene ujak nazove da će on ići u banku i kod bilježnika pa bi oni došli po mene, a ja pojma nemam o čemu on to priča.
Joj kako sam se naljutila na moju mamu , a ona sva u čudu pa što se toliko ljutim i što mi je to neki problem.
Popi...la sam. A zapravo i da su osobno pitali nebi im bila jamac, da je nekom trebalo za školu djeci ili da nemaju za kruh, nema problema, ali oni su si htjeli kupiti stiropor i srediti kuću, e pa nečete na moj račun.
Da stvar bude još gora, ja moj muž smo si tad spremali male svatove i nitko nas nije pitao dali treba šta pogurati, nego da im još jamčim.
Ma i bolje da sam otišla od svih tako daleko,pa me manje gnjave, ali svejedno taj šugavi telefon uzmu pa me stignu izbedurati preko njega.

nikad